Blog one koja je mislila da nikada neće pisati blog

Naslov govori ukratko sve o ideji da imam blog. Jer svi ga imaju, svi nešto pišu, bezveze, pa zar ću i ja. Ma naravno da neću - ne da mi se to pisat, ne želim biti kao svi ostali. A i previše vremena mi već oduzimaju fejs i mejlovi. I na kraju, što pisati kad je sve već napisano.

Ili možda ipak nije? Možda bih baš mogla nešto pisati? Najvjerojatnije objašnjenje su M. i pms. za moj predomišljaj. Gle S., velim ja sama sebi, ak već i on piše, pa kak ću onda ja bit jedina koja niš ne piskara? A on veli, ma daj piši. I tako, eto, evo me.

Doduše, najvjerojatniji razlog je možda ipak dobra stara taština - naravno da i ja imam što za reći, možda i zanimljivije stvari od drugih, (aha, kak da ne - malo smo si umišljeni). A čini se i da ipak želim da i moje postove čitaju, prije svega oni koji me poznaju. Nadam se da nećete biti oštri s komentarima? Bar budite blagi na ovom prvom početničkom postu. A još prije toga, nadam se da hoćete komentirati? Hoćete, zar ne??? Zar ne?!?

Eto, sad znate zašto ipak imam blog. Morala sam to objasniti - jer ja volim elaborate i dokumentiranje, a ko to zna bolje od tebe, N.?